Chapter 1(narrated by IxChel)Oliver

Chapter 1
(narrated by IxChel)

Oliver Asks for More

Among other buildings in a town in England, there was a house for poor people who had no money and nowhere to live. This was called the workhouse.

Oliver Twist was born in the workhouse. His mother, a young woman, lay ill in bed. A doctor and an old woman stood by her side. She lifted her head from the pillow.

'Let me see the child and die,' she said.

'Oh, you mustn't talk about dying yet,' said the doctor.

'No, dear,' said the old woman. 'You are too young to die.'

The young woman shook her head and held out her hand towards the child.

The doctor put the child in her arms. She pressed her cold white lips to its face, and then fell back. 'She is dead,' said the doctor.

'Yes, poor dear,' said the old woman, as she took the child away from its dead mother. 'Poor dear, she was a good-looking girl,' said the doctor, as he put on his hat and gloves. 'Where did she come from?’

'She was brought here last night,' said the old woman. 'She was lying in the street. She had walked a long way and her shoes had holes in them. Nobody knows where she came from, or where she was going to.'

The doctor raised the dead woman's left hand.

'The usual story,' he said. 'I see that she has no ring on her finger. She wasn't married. Good night!'

He went home to his dinner. The old woman sat down on a chair in front of the fire and began to dress the baby. She dressed him in the very old clothes used for babies who were born in the workhouse. The child was an orphan, born into a world which had no love or pity for him.

No one was able to discover who the baby's father was, or what his mother's name was. Mr Bumble, an important officer in the town, invented a name for the baby. He chose the name Oliver Twist.

'We name the new babies here in order from A to Z,' he explained when people asked. 'I named the last one Swubble. This one is Twist. The next one will be Unwin.'

At the age of nine, Oliver was a pale, thin child. He and the other workhouse boys never had enough warm clothes or food. They were given only three meals of thin soup every day. On Sundays they had a small piece of bread.

They were fed in a big hall. A large pot stood at one end of the room, and the soup was served by the master. Each boy had one small bowl of soup and no more. The bowls never needed washing, because the boys cleaned them with their spoons until they shone.

One day Oliver and his friends decided that one boy would walk up to the master after supper and ask for more soup. Oliver was chosen.

In the evening, the boys sat down at the tables. The master stood by the pot, and the soup was served. It disappeared quickly. The boys whispered and made signs to Oliver. He stood up from the table and went to the master, with his bowl and spoon in his hands.

'Please, sir,' he said, 'I want some more.'

The master was a fat, healthy man, but he went very pale. He looked with surprise at the small boy.

'What?' said the master at last in a quiet voice.

'Please, sir,' repeated Oliver, 'I want some more.'

The master hit Oliver with his spoon, then seized him and cried for help. Mr Bumble rushed into the room, and the master told him what Oliver had said.

'He asked for more?' Mr Bumble cried. 'I cannot believe it. One day they will hang the boy.'

He took Oliver away and shut him in a dark room. The next morning a notice appeared on the workhouse gate. Five pounds were offered to anybody who would take Oliver Twist.

Oliver was a prisoner in that cold, dark room for a whole week. Every morning he was taken outside to wash, and Mr Bumble beat him with a stick. Then he was taken into the large hall where the boys had their soup. Mr Bumble beat him in front of everybody. He cried all day. When night came he tried to sleep, but he was cold, lonely and frightened.

But one day, outside the high workhouse gate, Mr Bumble met Mr Sowerberry. Mr Sowerberry was a tall, thin man who wore black clothes and made coffins. Many of his coffins were for the poor people who died in the workhouse.

'I have prepared the coffins for the two women who died last night,' he said to Mr Bumble.'

'Good,' said Mr Bumble. 'You will be rich one day, Mr Sowerberry! Do you know anybody who wants a boy? And five pounds?'

He raised his stick and pointed to the notice on the gate.

ผลลัพธ์ (เซอร์เบียน) 1:

Поглавље 1
(наратор Икцхел) Оливера тражи више Међу осталим објектима у граду у Енглеској, било је кућа за сиромашне људе који немају новца и где да живе. То се звало Воркхоусе. Оливер Твист је рођен у јавној кухињи. Његова мајка, млада жена, лежи болестан у кревету. Лекар и старица је стајао поред ње. Она подиже главу са јастука. "Дај да видим дете и умре", рекла је она. "О, не морате говорити о умирању ипак," рекао је доктор. "Не, драга", рекао је старица. "Ви сте превише млада да умре." Млада жена одмахну главом и пружи руку према детету. Лекар ставити дете у наручју. Она притисне јој хладна бела усне своје лице, а онда пао назад. 'Она је мртва ", рекао је доктор. "Да, јадница," рекао је старица, јер она је далеко од свог мртвог мајке дете. "Јадница, била је згодан девојка," рекао је лекар, како је ставио на његов шешир и рукавице. "Где је она дошла?" "је овде Донела синоћ", рекао је старица. "Она је лежао на улици. Она је ходао је дуг пут и њене ципеле су имали рупе у њима. Нико не зна где је дошао из, или где је хтео. " Доктор подигао леву руку мртве жене. "Уобичајена прича", рекао је он. "Видим да она нема прстен на руци. Она није била удата. Лаку ноћ! " Отишао је кући у своју вечеру. Старица сео на столицу испред ватре и почели да се облаче бебу. Она га обучен у веома старим одећу користе за бебе које су рођене у јавној кухињи. Дете је било сироче, рођен у свету која је имала никакву љубав или сажаљење за њега. нико није могао да открије ко бебин отац, или шта име његове мајке била је. Мр Бумбле, важан официр у граду, изумео име за бебу. Он је изабрао име Оливер Твист. "Ми име нове бебе овде како би од А до Ш", објаснио је он, када су људи питали. "Назвао сам последњи Свуббле. Ово је Твист. Следећа ће бити Унвин. " У узрасту од девет, Оливер је био блед, мршав дете. Он и други Воркхоусе момци никада нису имали довољно топлу одећу или храну. Они су добили само три оброка танких супе дневно. Недељом су имали мали комад хлеба. су хранили у великој сали. Велики лонац стајао на једном крају собе, а супа је служио од стране господара. Сваки дечак је имао један мали чинију супе и не више. Чиније никада потребно прање, јер су момци их очистити својим кашикама док не засија. Један дан Оливер и његови пријатељи су одлучили да ће један дечак хода до господара после вечере и питати за више супу. Оливер је био изабран. У вечерњим сатима, момци седе на столовима. Мастер стајао лонац, а супа је служио. То је брзо нестао. Дечаци шапну и направио знаке да Оливер. Је устао од стола и отишао у мајстора, са својим чинију и кашиком у својим рукама. "Молим вас, господине," рекао је он, "Желим још." мајстор је био дебео, здрав човек, али он је отишао јако Пале. Он је погледао са изненађењем на малог дечака. "Шта?" рекао је мајстор у последњи у тихим гласом. "Молим вас, господине," поновио Оливер, "Желим још." Мастер ударио Оливер са својим кашиком, затим ухватио и плакала за помоћ. Мр Бумбле улетео у собу, а мајстор му је рекао шта Оливер рекао. "Он је тражио више?" Мр Бумбле плакала. "Ја не могу да верујем. Једног дана они ће виси дечака. " Он је Оливер у гостима и затворио га у мрачној соби. Следећег јутра обавештење појавио на капији поправни дом. Пет фунти је понуђена за сваког ко би узети Оливер Твист. Оливер је био затвореник у тој хладној, мрачној просторији за целу недељу. Сваког јутра је одведен напоље да опере, и г Бумбле га тукао штапом. Потом је одведен у великој сали где су дечаци имали своје супу. Мр Бумбле га тукли пред свима. Је плакао цео дан. Када ноћ дошао је покушао да спава, али је био хладан, усамљен и уплашена. Али једног дана, испред високе Воркхоусе капије, г Бумбле срео г Соверберри. Мр Соверберри је висок, мршав човек који је носио црну одећу и направио ковчега. Многи од његових ковчега су за сиромашне људе који су погинули у јавној кухињи. "Припремио сам ковчеге за две жене који су погинули прошле ноћи", рекао је г Бумбле. " "Добро", рекао је Бумбле. "Ви ћете бити богат једног дана, г Соверберри! Да ли знате некога ко жели дечака? И пет фунти? " Подигао је штап и указао на обавештењу на капији.